Kućo stara

Dilili smo nekoć i lipe i grube
pa smo se razišli ka' rakova dica
vrime je na nama iskušalo zube
život nas je uvik ka' figure mica'
al' se ipak digod uželimo lica
matere i oca, vratimo se škoju
pa se onda opet tragom ludih ptica
zaputimo svitom svak' na valu svoju

Kućo stara, kućo stara
kućo stara posrid mista
kad nas sve na svitu vara
svitlo tvoje uvik blista
Kućo stara
kućo stara, kućo stara
tvoji zidi, tvoje škure
moči vrime, ziblju ure
kućo lipa, kućo moja
Kućo stara

Mirisi ditinstva nikad se ne gube
iznova se uvik svak' doma iskrca
tragove u nama dokle vrime dube
gorim oka žiža na lanterni srca
sputao nas život jače od kadene
svakog on upregne u svoja kolica
ma' nas uvik nešto vuče i pokreće
vratimo se škoju skrušeni ka' dica

Kućo stara, kućo stara
kućo stara, posrid mista
kad nas na svit' vara
svitlo tvoje uvik blista
kućo stara
kućo stara, kućo stara
tvoji zidi, tvoje škure
moči vrime, ziblju ure
kućo lipa, kućo moja
kućo stara ...